Arno Gujon

Osnivač humanitarne organizacije Solidarnost za Kosovo, koja pomaže kosovskim Srbima, od maja 2024. je direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Vlade Srbije, a pre toga je od 2020. bio na čelu uprave za dijasporu pri Ministarstvu spoljnih poslova. Bio je 12. na listi „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“, koja je osvojila drugo mesto na parlamentarnim izborima u Srbiji 25. oktobra 2026.

Karijera

Gujon je 2007. stekao master iz inženjerstva zaštite životne sredine na Politehničkom institutu u Grenoblu i do 2010. radio je u Francuskoj, Egiptu i Bosni i Hercegovini. Sa 19 godina osnovao je Solidarnost za Kosovo kao odgovor na nasilje nad kosovskim Srbima u martu 2004. i vodio je organizaciju od 2011. do 2020; u Beogradu se nastanio 2012, a srpsko državljanstvo dobio je 2015. za humanitarni rad. Godine 2010. pokušao je da prikupi potpise gradonačelnika za kandidaturu na predsedničkim izborima u Francuskoj 2012. u ime krajnje desnih pokreta, među kojima je bio i Bloc identitaire; za N1 je rekao da je bio član šest meseci, 2010–2011, i pokret opisao kao ni levi ni desni. Od novembra 2020. do maja 2024. bio je vršilac dužnosti direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu. Predsednik SNS-a Miloš Vučević poželeo mu je dobrodošlicu u stranku u oktobru 2023.

Stavovi

U intervjuu za Politiku u septembru 2025, koji je preneo Danas, Gujon je rekao da je cilj demonstranata da svrgnu legalno izabranog predsednika Vučića i da oni koji stoje iza njih žele da promene spoljnu politiku Srbije i da od nje naprave „koloniju“; podelu je opisao kao levo-liberalne zborove protiv patriotskog naroda. Rekao je da neki u EU žele „post-Srbiju“ odsečenu od svojih korena, usprotivio se zahtevima da Srbija prizna nezavisnost Kosova i Vučićevu politiku nazvao „avangardnom“, poredeći je s politikom Italije, Slovačke i Mađarske. U martu 2026, na samitu Alijanse suverenih nacija u Vašingtonu, govorio je o energetskoj nezavisnosti, pohvalio Vučića, Viktora Orbana i Roberta Fica zato što podržavaju mirovne napore Donalda Trampa i rekao da Srbija sve više razmatra nuklearnu energiju, uključujući male modularne reaktore.

Kontroverze

Radio Slobodna Evropa (RSE) objavio je 2024. da je Državna revizorska institucija, revidirajući finansijske izveštaje uprave za dijasporu za 2023, utvrdila da ona nema sistem finansijskog upravljanja i kontrole i da je dotacije – svoj najveći rashod, oko 1,8 miliona evra za 342 organizacije – isplaćivala na račune kod poslovnih banaka umesto na račune Uprave za trezor, kako nalaže zakon o budžetu. Gujon je izveštavanje RSE nazvao netačnim i rekao da su dotacije dodeljivane putem javnih konkursa sa utvrđenim kriterijumima i nezavisnom komisijom. U oktobru 2024. RSE je objavio da je njegova nova kancelarija istog dana dodelila dva tendera ukupne vrednosti oko 1 milion evra jednoj beogradskoj firmi; direktor jedne nevladine organizacije nazvao je to izvlačenjem javnog novca, firma je to odbacila, a kancelarija nije odgovorila RSE-u. Nije bilo izveštaja o pokretanju postupaka ni u jednom od ta dva slučaja.

Automatski sažeto iz izvora na koje vode linkovi. Wikipedia (Serbian) · Danas · Danas · Danas · Radio Slobodna Evropa · Radio Slobodna Evropa

Fotografija: Office for Cooperation with the Diaspora and Serbs in the Region, CC BY-SA 4.0, Wikimedia Commons (opsečena)